po običaju..

Po običaju ja ubijam patnju, bol i nedostajanje.
To je moje standardno stanje.
Po obučaju ti mi nedostaješ. Jebiga, već sam navikao.
Ta imaginarna daljina između tebe i mene, trenutno je moj najveći neprijatelj.
Ta daljina je put po trnju.
A kraj puta na stotine gradova koje ću srušiti, samo da dođem do tebe.
I na 1000 kretena, zakržljalog mozga, od kojih ću te braniti.
Na hiljade kretena, koji samo kurcem misle.
Braniću te i kada ti to ne budeš želela.
A najviše ću te čuvati od mraka.
Znam da se plašiš mračnih ulica.
I biću tu da oteram mrak, da oteram sve što mrak krije.
Makar me taj mrak zauvek pojeo.
Makar platio ceh, neću odustati.
Ma nikakav mrak me neće poraziti.
Ja svoj put po trnju možda nikada neću preći.
Možda ćeš ga ti uništiti i spaliti.
Možda ću pokleknuti.
možda..