dobri i loši snovi

Još jedan poraz
u nizu,
Celu noć sam ispijao...
pića,
Celu noć sam uspevao
da zaboravim,
Obarao sam vetrenjače,
poput don Kihota,
leteo iznad grada,
nisko,
poput Crnog Bombardera,
palio cigare,
sa stilom,
kao Bogart,
ili Njumen,
ali ja nisam oni,
i tu naravno,
nije bilo stila.
Bio je samo beznađa,
loših filmova,
i dobrih pesama.
Nisam ih ja pisao,
niti pevao,
ali u njima sam uživao,
i o njima sam pisao,
baš kao i o tebi bejbi,
u tvojoj sam kosi uživao,
o tebi sam pisao.
Pesme su zaboravljene,
poput dobrih
ili loših snova.

Baš pre neko veče
sanjao sam da je leto,
i da sam išao u drugi grad,
grad na reci.
Bilo je kasno popodne,
i grad je bio žut,
od sunca,
a trava je bila suva
od vreline,
u nekim momentima
grad je bio moj
a ja nisam bio ja,
ulice su bile pune ljudi,
bio je neki vašar,
ili neka proslava,
sedeo sam
na obali reke
i gledao preko,
u te ljude,
i u toj gomili
video tebe,
šteta pa u snu,
ja sam bio malo manje ja,
i nisam ti se preterano obradovao.

Probudio sam se,
bio sam u Beogradu,
davila ga je zima,
strašnih -14,
mene je davio mamurluk,
bio je to standardan početak dana,
još jednog usranog dana.