”Al’ znaš šta? Mi komplikovaniji ljudi ne shvatamo.. Ne shvatamo da neki ljudi ne žele nas komplikovane, žele one jednostavne iako smo mi zanimljiviji. Žele jednostavnije da se poljube, kao što se svi ljube, da idu na mjesta gdje svi idu, da rade stvari koje svi rade. Al’ nama nije jasno kako jednostavno može biti zanimljivo, kako jednostavno može biti lijepo. Jednostavno je dosadno, a naš način življenja je komplikovan pa mi sve što radimo radimo komplikovano al’ to umjetnički izgleda prelijepo nesređeno, savršeno nesavršeno. Zašto bi neko htio nešto obično?”
”Veći mi je merak, sedeti u parku sa njom, i pričati, ma ne moramo da pričamo bitno je da sedimo i bejimo, da se razumemo. Problem je kad ja nešto radim ja to radim do srži, od srca. Jebeš sve ako nije od srca i ako zbog toga uglavnom idem glavom kroz zid. Moji tekstovi su ja na papiru.. i kad pijem, i kad pušim, i kad patim ja to radim do srži iz sve snage… i kad ljubim, i kad volim, i kad besnim iz sve snage do srži… Drugačije mi nema poente, iako to ne iskaljujem javno da svi vide, ja to shvatam jako. Sve što radim, radim od srca i ne štedim se… Nisam jebeni robot da to radim mehanički. Onda ćutim, uvek sam i ćutao. Ako ona ne može da me pročita, bez izgovorene reči, onda jebiga, onda nije za mene. I nikad neće saznati koliko sam piva popio zbog nje, ne bi mi ni poverovala. Idem iz sve snage, do srži, na sve ili ništa.”
”Jebi ga onda ako ne nađeš osobu koja to razume do srži, onda ona nije osoba za tebe. Ona te ne može spasiti, a ti nju nemaš od čega spasiti. Znači da nema poente. Čista logika: Ako ne znaš definiciju pojma nikako ili djelimično znači da ne poznaješ opseg pojma, iako djelimično znaš o čemu se radi. Tek onda kada pozaješ čitav njegov opseg i sadržaj onda možeš reći da razumiješ i poznaješ pojam u potpunosti. Tako se to i na ljude odnosi. Tješiš se da se različite stvari spajaju, privlače, ali izlgeda da ne. To je glupost. To je samo činjenica jer mi uvijek padnemo na ljude koji nas ne razumiju i drugačiji su od nas, a to je jedina ‘’činjenica’’ na svijetu za koji ja tvrdim da nije istinita. Ne privlače se suprotnosti, nego izgubljena strana traži stabilnu da se izjednače, a one se ne mogu razumjeti na ovom niti onom svijetu. Nikada”
”Moja i njena priča se svodi na to da me ona ne razume, i ne može da mi pomogne. A ja nju razumem, ali je nikako ne shvatam.”
Нема коментара:
Постави коментар