U sred pustinje,
u malom Salonu,
pijem pivo toplije od peska,
znoj mi curi sa vrha šešira
i kaplje na poderani sto za poker,
u rukavu držim nož,
oštricu bez drške,
za pojasom revolver,
sa tri metka u burencetu,
možda radi.
U glavi nada i osmeh od milion dolara,
ako ne računaš sav onaj znoj,
zadah na piće i kvarnu dušu.
Naspram sebe,
pored pakla na zemlji
imam dug,
imam karte
i imam protivnika od koga se
ne mogu sakriti.
U ruci imam četiri žandara,
u čizmi me žulja četvrti metak,
danas je četvrtak,
a gazda podzemlja ima 4 zlatna zuba,
šest zlatnih prstena,
šest tetovaža na podlakticama,
šest boca viskija je ispred njega,
smejao se mom pivu,
mom znoju,
mom osmehu koji sada vredi pola miliona,
smeje se mom zadahu na kvarnu dušu.
Dušu je čekao,
tapkao je nežno po notesu,
uvijenom u potamnelu kožu,
kažu da je koža njegovih žrtava,
a da su ispisani redovi,
duše istih.
Tapkao je nežno,
jer je znao da ću se još više znojiti,
da su ulozi veliki,
da se ne mogu sakriti nikada.
Pogledao me je u oči,
gledao je u crne krugove oko njih,
nije mi dao da spavam,
mesecima,
urotio je pustinju,
noć i dan,
protiv mene.
I je čekao da upiše moje ime,
u svoj notes.
Držao je četiri karte ležerno,
potpuno siguran u svoju pobedu,
verovao sam da ima četiri keca,
koja sijaju kao četiri zlatna zuba.
Smejao se,
i onda je došao trenutak da otvori
svoje karte.
Ispio sam pivo,
skinuo šešir i obrisao znoj,
okrenuo sam četiri žandara i čekao kraj,
Gazda je okrenuo prvu kartu,
Kec tref,
jebote,
kao da mi nije bilo dovoljno to što mi se znoj sliva u među guzove,
što pijem očajno pivo,
što čekam Drkadžiju da mi uzme dušu,
što nisam spavao mesecima,
što me progone senke i demoni,
i oni njegovi,
pored ovih mojih,
sada još moram da čekam njegovo teatralno
otkrivanje karata,
Daj Seronjo,
otvori više pa da idemo,
nemam vremena za ovo!
Pogledao me je u oči,
istim onim osmehom punim samopouzdanja,
i rekao,
Verujem da nemaš vremena,
Ajde idi.
Okrenuo je karte i video sam 3 šestice
kako me gledaju.
Da mi je neko rekao,
da će me 4 žandara izvaditi iz sranja,
umesto da će me izuti iz cipela od batina,
ne bih mu verovao.
Obećavam,
napuniću pištolj,
nabaviti novi nož,
konačno se okupiti,
i otići na sever što dalje od peska,
A ti Seronjo,
dalje svoje prljave prste od moje duše!
Нема коментара:
Постави коментар