devet krugova

Prvi je krug kukavica i plašljivaca,

drugi je krug bludnika i grešnika,

treći je krug pijanaca i proždrljivaca,

četvrti je krug rasipnika i tvrdica,

u petom su lenjivci i srditi,

šesti je krug jeretičara,

sedmi je za ubice, samoubice i bogohulnike,

osmi pripada varalicama i laskavcima,

u devetom su izdajnci.

Pakao ima devet krugova,

a ja sam imao devet života,

u vozu bez putnika i konduktera,

sa kartom u jednom smeru,

jurcao sam nepovratno ka krugovima pakla,

bejbi bez kočenja,

bez žaljenja,

u svakom krugu čekalo me je mesto,

jer sam kukavica, jer sam bludnik,

jer sam grešna džukela,

sumanuti proždrljivac i okoreli pijanac,

rasipnik i lutalica,

bogohulnik i prevarant,

i bejbi ja sam izdajica.

Izdao sam sebe mnogo puta na ovoj sceni,

dobijao i vadio hiljade i hiljade noževa iz leđa,

sam sebi kopao rane i natapao se krvlju,

tukao se bud zašto,

jebao kad i koga sam stigao,

pio noćima i danima,

gubio mesece i godine u sećanjima,

zapisivao svoje mudre misli

pokraj usnulih kurvi i nevernih bludnica.

I te oktobarske noći,

Žena demon,

prelepa katastrofa zastrašujuće zelenih očiju

koje pogledom seku tišinu,

došla je po svoje.

Spakovao sam bocu džina, nešto košmara,

svoje pištolje i opasač sa municijom,

i otkupio svoju voznu kartu.

Cena je bila prava sitnica,

samo tvoja duša besramniče,

voz je pristajao,

umiljato prazan, danas niko nije napuštao pakao,

a jedini sam ja silazio dole,

posrnuće crnog jastreba, zakazalog bombardera,

neobrijan i mamuran,

obliven hladnim znojem i strahom,

hvatao sam šipke prvog vagona i smeštao se,

prtljag je bio nikakav,

a i tamo gde idem,

sumnjam da će mi išta trebati.

Košmare imam,

biće i pića i krvoprolića,

otkočio sam pištolje i otpio gutljaj džina,

pripalio cigaru i vožnja je krenula.

Sve je delovalo mirno,

kao i Bon Skot, koji me je lupio po ramenu,

a onda zapevao onu njegovu,

smejao sam se dok me kašalj nije sjebao,

stvarno je bilo dobro