decembarsko prolece

U decembru
Na minus jedan,
Napravio sam proleće....
Nisam Mika Antić,
I imam suicidne misli.
Ali zato od stvarnosti
Napravim snove
I učinim ovo sranje lepšim.
Ako je već sranje,
Moćno je sranje.
U decembru,
Dok je sipao sneg,
Baš pre neko veče,
Napravio sam proleće,
Nisam Mika Antić,
Ali sam često pijan
Kao đubre.
Napravim proleće
Ono ponekad i nije nešto
Ali moja klupa i ja
Ne osećamo hladnoću,
I često se smejemo
Dok slušamo Kejva,
vejtsa,
Večnog Preleta
I ostalu bandu,
Kakva nikada nećemo biti.
Nikada nećemo,
Ova klupa i ja,
A verujte klupa je
Jako moćna kuja,
Nikada nećemo biti tako veliki
Odvažni.
Ni moćni.
Neću biti Mika Antić,
Ni moji stihovi neće milovati nečije obraze,
Niti brisati nečije suze.
Neću biti niko od njih.
Neću biti veliki kao oni.
Nažalost.
Biću jedan pijani mrgud,
Sa osmehom od čistog zlata
I lažima boje platine.
Biću jebeni Milenković.
Možda,
Biću veći od svih