Obijena kola

Volim
Kad se pijan izvalim
Na krevet....
I kad prospem pivo po sebi
I zagledam se u plafon,
Ocrtan senkom zavese
Koju pravi
Svetlost bandere sa donje ulice,
Gde ljudi često parkiraju kola
I gde kola budu obijena,
I ukradeni uređaji i točkovi
Završe na buvljacima,
Za smešne pare.
Pare. Koje nemam.
Imam za piće
I njega mi sada fali.
I divim se upornosti
Tih vozača,
Čija kola obijaju.
A oni ih opet ostave na mestu zločina,
Možda dvadeset metara iznad.
I koju noć provedu,
Kraj prozora, gledajući u kola.
A ako im prozor ne gleda
Na tu ulicu,
Žalim slučaj bejb.
Jebote, hladno je,
Negde piju brendi
Kako bi se ugrejali,
A ja ležim u mraku,
Brojim zvezde koje mi se priviđaju,
Brojim tvoje poljupce,
I oni se priviđaju,
Brojim minute do propasti
I gutljaje do pražnjenja boce.
Arivederči kara mia
Gde mi jebeni otvarač?
Voleo bih imati
Tu upornost,
Tih vozača,
Možda bih nešto isterao
Do samog kraja
Pa i dalje