Crvena kosa

Ležim u njenom stanu,

pušeći njene cigarete,

gledajući u senke koje

se igraju na plafonu,

čekajući jutro,

čekajući fajront.

Ležim na leđima,

na ivici kreveta,

opet ne mogu da zaspim,

boca vina je na podu pored mene

i teško pijem,

jer mi na grudima

ona spava,

i prekriven sam njenom

crvenom kosom,

pepeljara je na stomaku

a u njoj opušci

crveni marlboro,

opušci i ostaci naših prljavih razgovora.

Čekamo jutro

uz Otisa Redinga,

koji joj se odmah,

na prvu, svideo,

svirao je celu noć

i ja sam bio mirniji.

Bio sam mirniji tu,

uz tuđu ženu,

tuđe piće i cigarete,

uz tuđe nebo.

Uz Otisa.

Božanstvenu kosu ima,

crvena kosa,

kao da sija u polumraku,

razlivena po meni,

tako mekana i mirišljava,

volim crveno,

i ona se tu uklapa,

uz ždrepca,

žar cigare.

Ne smeta mi što je zauzela

skoro ceo krevet,

i što će se buniti i psovati

kada je budem probudio

i rekao da moram da idem,

još samo 15 minuta mira,

i crvene mirišljave kose.

Oprostiće mi možda,

onog dana,

kad odem daleko,

sa još tri lutalice,

i mačorom Đoletom,

tada ću joj se pohvaliti,

iz dalekog belog sveta,

da poznajem mačku

koja je isti svet videla.