O ljubavi. Surova je.

Buk je jednom rekao ''Ljubav je slomila moje kosti, i ja sam se nasmejao.''.
I počinjem da osećam tu rečenicu.
Mene je moja ljubav, koliko god izbegavao da verujem i dalje u nju, uništila.
Prosto me je porazila, ubila, rastrgla. Totalno uništila.
Ja sam se uvek vraćao.
Vraćao sam se po još.
Uve se rađala nova vera u ljubav. Moja duša je puna ožiljaka, ali i dalje joj se vraća.
Jednostavno, inat mi ne da se ubijem. Inat mi ne da da odustanem od ljubavi.
To je kao užarena lopta koju nosiš sa sobom, i mnogo te peče, toliko da ti uništava kožu.
Ali ti i dalje ne želiš da je pustiš.
Ne verujem da ljubav pokreće svet. Ljubav ne pokreće tako ružno prljavo mesto.
Uvek ću se vraćati i probati.
Ne odustajem. Iz inata.
E baš kad nećeš kučko, bać du da pokušavam.
A ti pucaj, ubijaj me ispočetka, svaki put, kidaj na komade!
Ovaj drkadžija još nije rekao svoje!