Minut ćutanja

Hajde sada jedan minut ćutanja za deo nas. Nečija osećanja,mišljenja. Za nečije,sada već,bivše ideale i stavove. Za ličnosti,za “svoje ja”. Hajde sada jedan minut ćutanja za zdrave mozgove. Ono što je ostalo od njih je ništa više no zombi. Ali ne onaj zombi iz “Crnog bombardera”,taj zombi smo svi mi. Svesni,normalni ,svako na svoj način. E takvi smo mi,ali ovi drugi su lošiji. Oni su sada beskičmenjaci. Idioti zakržljalog mozga. Nemati svoje “JA” i biti svoj u današnje vreme,stavlja vas u isti koš sa beskičmenjacima. Za gnusnim bivšim ličnostima. Sa trulim zombijima,utvarama. Stvorenjima sačinjenim od gluposti,šunda,đubreta. Stvorenjima koji nemaju osnovu onoga što su. Već su to prepustili nekome. Ili nečemu. Kao da su prodali dušu,nesvesni svoje gluposti i ograničenosti,truju ono malo zdravog sveta i zdrave prirode što je preostalo. Prestanite da nas trujete! Živi i pusti druge da žive. Samo što vi niste živi! Vi ne postojite! Ti ne postojiš,a ja sam i dalje ovde dole,manji od tebe,a opet toliko veliki da ti kažem šta imam i da ti kažem da ne možeš sve da nas uzmeš! Eto to imam da ti kažem! “To su opasne ideje,to je opasna muzika to su opasne frekvencije!” eto to mi imamo. Reku zombija koji mogu da koriste svoj mozak!