u ringu

Na šakama mi puca koža,

otvaraju se nove rane i novi žuljevi.

Noću peku kao sama vatra,

telo me boli od udaraca,

glava od premalo spavanja,

crni krugovi oko očiju ispisuju nov roman

mojih besanih noći i svih 1000 buđenja.

Bole me leđa od svega što nosim na njima,

bole me ruke od držanja garda,

od padova i udaraca

i ponovnog ustajanja.

Bride mi šake od neprekidnog udaranja.

Odbijam se od konopce ringa,

u koga su me stavili

i pre nego što sam bio svestan sebe,

kružimo i razmenjujemo udarce do krvi,

puca koža poviše arkade,

puca nos i lome se zubi,

gutamo svoju krv ili je pljujemo po protivnicima.

protivnici samo ulaze i izlaze,

menjaju se kao na traci,

a ja sam večan u plavom uglu,

držaće me tu zauvek,

dok sudija ne prekine borbu usled mog gubitka,

dok ne odbroji do 10, a ja ostanem da ležim,

u svom porazu, lokvi krvi, konačno spuštenih ruku,

prosutih zuba i staklenog pogleda.

Ulaziće svaki dan i svaku noć,

novi protivnici novi borci,

sasipaće na desetina udaraca u moju glavu,

na stotinu u moje telo,

u rundama koje će trajati beskrajno.

Ja ću polako prestajati da čujem zvono,

i da vidim koje je vreme.

moliću boga da me ostavi na toj klupi,

još samo malo da se osvežim,

moliću sudbinu da ovaj udarac bude dovoljno jak,

možda ne baš ovaj,

ali ovaj sledeći,

ili ovaj posle njega.

Da bude dovoljno jak,

da sudija svira kraj,

da Vama podignem ruku,

da se hala isprazni i pogase svetla.

Da konačno spustim ruke,

da odmorim telo i nakon poslednjeg zvona

zatvorim oči