treća kafa

Nedelja,

topao septembarski dan.

sedim na terasi i ispijam kafu.

u ustima muljam čačkalicu.

zagledan u pitome boje košutnjaka

i plavog neba iznad,

čekao sam da prođe besmislena nedelja.

Sa zvučnika se javljao Džoni Keš.

Baš sam samo njega slušao ovih dana,

jer nije bilo boljeg društva.

Čekao sam padne noć.

A u medjuvremenu se mislio hoću li biti u sobi

ili negde napolju.

Hoću li da trunem u sobi

ili napolju, na nekoj klupi,

možda kod neke dame iz kategorije zabranjenog voća,

ali nedelja je,

nisam siguran da li su se udobno gnjezdile

u svojim ljubavnim gnezdima i uz svoje pevce

kukale kako je sutra ponedeljak,

kako će morati opet na faks,

ili na posao.

Besmislena nedelja,

besmislen telefon mi ne zvoni već mesecima,

ispijam treću kafu i muljam četvrtu čačkalicu

dok opet slušam Džonija kako priča o tami,

i ja sam je video stari moj,

i dobra je jebem joj mater,

ima haos kukove,

brutalno dobro meša

i pod se pod njenom štiklom razbija na činioce.

Ja sam svoj pepeo sakupio

sa obale Save i spakovao ga u pandorinu kutiju,

ne bi li ga jednom,

neka radoznala mlada ruka ponovo rasula.

Dok tako kutija miruje,

moj džez polako pleše u zamračenoj sobi

koja miriši na kafu

a ne na prženi luk iz komšijskog stana,

majku ti jebem,

ceo dan kuvaš ručak,

koga hraniš?

četu vojnika ili je vas troje samo?

Dođavola bejbi,

kakve kukove imaš,

šteta što si čist seksipil i destrukcija