Međutim, držimo se

Teški i vreli dani su za nama.
Beograd i ja smo se topili
Poput nade i snova.
Osveženi,
Sreli smo se na Dorćolu,
Da uz par piva,
Napunimo baterije,
Društvo su pravili
Buk u svojim pesmama,
Prele u džezu,
Čak i Ejmi.
Sve sami pokojnici!
Sem Beograda, i mene!
Ali matori je besmrtan,
A ja sam prolazan.
Međutim, držimo se!
Odmaramo se od pakla,
Pakla u vidu previsoke temperature,
Pakla u vidu ljudi,
Koji dane provode
U kuknjavi i samosažaljenju,
Kojima se ne sviđaju ova vremena,
I kojima je pre bilo bolje!
Kakva lakrdija!
Lakrdija jer svoje guzice smeste
U sami centar grada
I umesto kukanja,
Usta im ispunjavaju hrana i kafe!
I odjednom, život im je lep!

Dorćol nas je kapirao,
Kapirao je i malo prolivenog piva,
I onu ljubav prema jeseni,
I ovaj džez,
I bluz od prošlog puta,
I ove cigarete
U zgužvanom mekom pakovanju.
Stari moj,
Ulicama teku duhovi nekih vremena
Iz nekih kafana
Spakovane u par knjiga.
Zaboravljenih usled prenemaganja,
I ove će reči biti zaboravljene
Posle desetak piva,
Ostaće prokleti džez,
Prokleto čekanje svitanja,
I prokleto dugi razgovori sa samim sobom,
Sve je manje nade noćas,
I mene je sve manje,
I reči,
Nje nigde nema već dugo,
A kako bih se gubio u njenoj kosi,
Sve smo slabiji stari moj,
Međutim, držimo se.