krov ili šoferka

Noćas sam ispario
Iz svih barova,
Iz svih ulica,
Sa lica zemlje luče.
Nisam osećao da trebam
Biti tu
U to vreme
Sa nepoznatim ljutima.
Ispario sam poput kratkog
Klošarskog podriga,
Glavnog gosta kafane kesten,
Podriga kojeg su svi već
Hiljadu puta čuli,
I više im nije bio čudan
Nepoznat.
Beograd je već par sati kisnuo,
Kako je odavno prošla ponoć,
I kako su otperjali svi busevi,
Činilo se
Da ću deliti sudbinu sa mojim gradom,
Nisam imao kinte i cigara,
I nogu pred nogu,
Korak po korak spuštao sam se
Niz kneza miloša.
Bilo je hladno i mokro,
I bio sam jedini pijanac na ulici,
Grad je bio divan.
I kiša mi se sviđala,
Više nego obično.
Glasno sam se smejao
Svaki put dok je kiša
Natapala moju garderobu
Moje bušne patike
Ove ulice ovaj grad i ovu dušu.
Ali zvonili su glasovi u mojoj glavi,
Hajde mali kreni i ne seri!
Imaš diplomski da napišeš,
Ko će da popravi česmu koju si razvalio?
Opet ćeš ustati u podne!
ODJEBI BRE
Glasno sam vrisnuo i pružio korak
Preko mostarske petlje,
Pljunuvši na autoput
Onaj na koji sam želeo da skočim
I nekom dobro ujebem šoferku
Ili krov.