198

zašao sam iz kafane
I video da pada kiša,
Navukao sam teksas košulju,
I pustio korak.
Nisam imao više love,
I sa samo dve cigare u paklici
Priznao sam poraz.
Kiša je polako mlela
Sve pred sobom
Opustošila ulice
Usporila saobraćaj
I moj, već tromi korak,
Nije mi smetala
Natopljena garderoba,
Mokra kosa,
I mokre noge,
Pa ni bušne patike,
Suviše mirno priznao sam poraz,
Pripalio sam pretposlednju
Zgužvanu cigaretu,
I u zadnjem džepu,
Svojih pantalona,
Napipao sam zgužvani papir,
Ponovo neki račun,
Možda i neka davno zagubljena
Pesma, prikovana za moju bulju,
Izvadio sam
taj komad zgužvane hartije,
Smešilo mi se 220 dinara,
Dve novčanice, iako zgužvane,
Izgledale su bolje nego ja,
I ovu bitku su preokrenule
U moju korist..
Uleteo sam u prvu radnju,
Uzeo litar crvenog vina,
198 dinara,
Moje plantaže,
Zatim se sakrio u moj park,
Ispod nastrešnice,
Neke atrakcije,
Koja je imala svrhu
Da štiti pijance,
Narkomane,
Slučajne putnike,
Nekih drug svetova,
Jebeš takvu atrakciju,
I taj japanski park,
Kiša je dobovala po plastičnom krovu
Ja sam se sušio
Ispijajući još jednu litru u nizu
Jeftinog vina,
Sve je dobilo drugu sliku
Drugi ton.
I ovaj moj film je imao
Bolji kraj,
Od najavljivanog,
Na samom početku.
Pustio sam opet kišu,
U svoje patike,
Pantalone i košulju,
Kako rekoše,
Ljudi beže od kiše,
A kupaju se u kadama punim vode.
E pa izgleda da
Meni noćas nije trebala kada
Ni meni, ni parku,
Ni Beogradu