Jun je. U El Eju je pakleno. Džoni se budio obično oko podneva, ali danas je kasnio. Telefon mu je zvonio desetak puta. Nije uspevao da se probudi.
Kada se napokon probudio, osećao je posledice ispijanja jeftinog pića od noćas. Sedeo je svojim prijateljima u baru koji posećuju od srednjoškolskih dana. Zapalio je cigaretu i povratio. Bilo je vrelo.
Nije mu se dopao nered koji je morao da sredi. Bilo mu je jasno da je morao i sebe da sredi.
Posle sređivanja kuće, kafe i predugog tuširanja, Džoni se uputio na isto mesto, kao i svih prethodnih dana, čak i nedelja. Šta bi mladi amerikanci, bez ikakvog pedigrea, bez ikakve budućnosti, radili u svojim najboljim godinama?
Duvali i pili do iznemoglosti. Jebali se noćima i danima, i onda prepričavali sva svoja sranja.
Upalio je starog poršea, kabrio. Sva sreća vreme je bilo idealno, krov mu nije radio. Uputio se u bar.
Morao je nešto da pojede glad ga je uništavala. Danas je znao koji je datum. Godišnjica veze njegove ribe i njega. Upoznali su se istog dana kada su se smuvali. Oborila ga je ispred kluba u kom je pijan pravio gluposti, nazvao je glupom kurvom, zatim je prekid filma učio ovu bajku zanimljivijom.
Seo je za šank, naručio jebeni burger. Da tako su ga zvali, jebeni burger kod debelog Džoa. Jebeni burger, jebeni Džo. Cenili su ga jer su jeli i pili na crtu. Džo je umeo da pruži podršk protraćenoj mladosti. Kapirao je neke stvari, dobri stari jebeni Džo.
Okrenuo se i nazvao Nensi, njegovu kučku. nije kupio poklon, nije spremio ništa. Ništa i nije imao da pruži ribi takvog pedigrea. Imala je bogatu porodicu, imala je zagarantovan koledž, i nikako mu nije bilo jasno šta je tražila sa propalicom kao što je on. Nikome to nije bilo jasno, nije bilo čak njoj samoj. Obožavali su da se voze satima, celu noć, kroz El Ej. Slušali su muziku i ćutke se vozili. Onda bi otišli na periferiju, Džoni je znao neka dobra mesta, mirna mesta, neka koja je i sam otkrivao kao klinac. Brojali bi zvezde do svitanja, a onda puštali da sunce učini svoje, i gledali kako se El Ej budi. Najveći grad propalica, najlepši grad za sve izgubljene ljude. Grad bez nade i spasa. Valjda su ga i toliko voleli. MOžda zato što su se voleli u takvom gradu. Uspevali su da mu pariraju.
Pokupio ju je oko 10:30. Spremio je jeftin buket ruža, sok od grejpa, koji je ona obožavala, i pružio joj najbolju vožnju do sada. Najbolju vožnju ikada.
Kada se napokon probudio, osećao je posledice ispijanja jeftinog pića od noćas. Sedeo je svojim prijateljima u baru koji posećuju od srednjoškolskih dana. Zapalio je cigaretu i povratio. Bilo je vrelo.
Nije mu se dopao nered koji je morao da sredi. Bilo mu je jasno da je morao i sebe da sredi.
Posle sređivanja kuće, kafe i predugog tuširanja, Džoni se uputio na isto mesto, kao i svih prethodnih dana, čak i nedelja. Šta bi mladi amerikanci, bez ikakvog pedigrea, bez ikakve budućnosti, radili u svojim najboljim godinama?
Duvali i pili do iznemoglosti. Jebali se noćima i danima, i onda prepričavali sva svoja sranja.
Upalio je starog poršea, kabrio. Sva sreća vreme je bilo idealno, krov mu nije radio. Uputio se u bar.
Morao je nešto da pojede glad ga je uništavala. Danas je znao koji je datum. Godišnjica veze njegove ribe i njega. Upoznali su se istog dana kada su se smuvali. Oborila ga je ispred kluba u kom je pijan pravio gluposti, nazvao je glupom kurvom, zatim je prekid filma učio ovu bajku zanimljivijom.
Seo je za šank, naručio jebeni burger. Da tako su ga zvali, jebeni burger kod debelog Džoa. Jebeni burger, jebeni Džo. Cenili su ga jer su jeli i pili na crtu. Džo je umeo da pruži podršk protraćenoj mladosti. Kapirao je neke stvari, dobri stari jebeni Džo.
Okrenuo se i nazvao Nensi, njegovu kučku. nije kupio poklon, nije spremio ništa. Ništa i nije imao da pruži ribi takvog pedigrea. Imala je bogatu porodicu, imala je zagarantovan koledž, i nikako mu nije bilo jasno šta je tražila sa propalicom kao što je on. Nikome to nije bilo jasno, nije bilo čak njoj samoj. Obožavali su da se voze satima, celu noć, kroz El Ej. Slušali su muziku i ćutke se vozili. Onda bi otišli na periferiju, Džoni je znao neka dobra mesta, mirna mesta, neka koja je i sam otkrivao kao klinac. Brojali bi zvezde do svitanja, a onda puštali da sunce učini svoje, i gledali kako se El Ej budi. Najveći grad propalica, najlepši grad za sve izgubljene ljude. Grad bez nade i spasa. Valjda su ga i toliko voleli. MOžda zato što su se voleli u takvom gradu. Uspevali su da mu pariraju.
Pokupio ju je oko 10:30. Spremio je jeftin buket ruža, sok od grejpa, koji je ona obožavala, i pružio joj najbolju vožnju do sada. Najbolju vožnju ikada.
Нема коментара:
Постави коментар