na granici

Dolazile su noći u kojima sam besciljno lutao. Odsečen od sveta i od stvarnosti.
Bio deo zaborava i deo tame. 
Ponekad mi je to prijalo,
ali većinom slučajeva sam vrištao u sebi i rasipao se na atome. 
Na prokletih 1000 delića. 
Bio sam deo tišine,
I još uvek sam učio da budem tih.
Skakutao bih kroz knjige i pesme,
Između tame i svetla,
Između jave i sna.
Iluzije i stvarnosti.
Znao sam mnogo,
Ali to je bilo ništa.
Nisam se plašio decenija koje dolaze.
Nisam se plašio samoće.
Niti lutanja.
Plašio sam se da se ne izgubim
U tom lutanju.
Tom ludilu.
Igrao sam se sa ludilom,
Ali dovoljno sam pazio da me ne proguta.