sumnjam bejbi

magla je davila moj grad ovih dana,
skrivala je sve moje falinke,
tišina me je skrivala veoma dobro,
pesme nisu bile bitne,
nisu ni postojale,
gubilo se sve u magli,
noću bi bdili Beograd i ja,
postojala bi opet ona magija,
magija koji ne možeš smisliti,
sem ako je ne upoznaš,
opet smo pili,
opet smo pevali, patili i voleli,
opet smo čekali ova teška jutra,
teška beogradska jutra,
sunce se retko kad pojavljivalo.
Mesec me je izbegavao,
znam znam, umeo sam da budem nezgodan,
pijan i nezgodan..
zvezde već dugo nisam video,
bilo je čudno.
Nebo je bilo sivo i mutno,
čudno i divno.
I o nebu sam uvek mogao pisati,
nepresušan izvor pesama,
to nebo,
i sve što ono krije,
granica.
da li je?
sumnjam bejbi