ljubav i druge rutine

Ne volim rutinu. Najgoru od svih rutina dobije ljubav. 
Tada polako prestaje da bude ljubav, već samo navika. 
Kada postane navika, ne bude onakva kakva treba da bude. 
Neke navike zamrziš. Kao one navike kada moraš da ustaješ rano,
pre celog sveta. 
Navike koje po svemu sudeći postaju obaveze.
A nema gore obaveze od ljubavi.
Ljudi ne znaju da ne smeju da se igraju tako. 
Ljubav je jedna od retkih stvari koja može da te čupa iz ludila.
Ali ako je pretvoriš u naviku u obavezu, zavije te u još veće ludilo.
Ljubav je kao ptica, biće uz tebe, sve dok je ne pozove divljina. 
I ako je zadržavaš na silu u starom i zarđalom kavezu, ptica te zamrzi. 
Ptica tuguje jer ne može biti slobodna. 
Ipak si je ti našao kao malog ptića, i sačuvao svo ovo vreme. 
Ali ova ptica ne može biti zauvek tvoja.
Ironija ljubavi je što negde, duboko u nama,
u svim hodnicima naših duša, ona postoji. 
Negde dobro skrivena.
Ne volim je što dođe nenajavljeno.
Ironija je kada voliš pravu osobu u pogrešno vreme. 
A vreme i ljubav se nisu uvek slagali.