Tmurnog letnjeg dana koračao je bez ideje i cilja. Koračao je ulicama Beograda tražeći mir.
Ništa i nikoga nije video, i nikoga nije želeo da čuje. Samo je koračao. Misli su mu letele brzinom svetlosti, a magla u očima je skrivala sve što je osećao.
Oblaci su bili sivi i crni, i to mu je prijalo. Nekako je prijalo. Osećao je neko sivilo u sebi, pa baš zato je prijalo ovo vreme.
Samo je očekivao kišu. A kiša , prevrtljiva kučka.
Nikako da padne, a tako joj malo treba.
Na Kalemegdau je. Neki bend vežba pred svirku na otvorenom. Prijalo mu je njihovo uvežbavanje, džeziranje. Gubi se u ritmu muzike. Gubi se u sivilu. U svom sivilu i u oblacima.
Prijalo bi mu piće. Dosta pića. Ipak predstoji noć u kojoj će biti svega. Samo ne nje. Samo ne prekopotrebnog mira.
Opet neka samoća, neko nedostajanje. Otpio je gutljaj rozea, na trenutak pobio i utišao demone.
Vreme je da krene dalje.
Ništa i nikoga nije video, i nikoga nije želeo da čuje. Samo je koračao. Misli su mu letele brzinom svetlosti, a magla u očima je skrivala sve što je osećao.
Oblaci su bili sivi i crni, i to mu je prijalo. Nekako je prijalo. Osećao je neko sivilo u sebi, pa baš zato je prijalo ovo vreme.
Samo je očekivao kišu. A kiša , prevrtljiva kučka.
Nikako da padne, a tako joj malo treba.
Na Kalemegdau je. Neki bend vežba pred svirku na otvorenom. Prijalo mu je njihovo uvežbavanje, džeziranje. Gubi se u ritmu muzike. Gubi se u sivilu. U svom sivilu i u oblacima.
Prijalo bi mu piće. Dosta pića. Ipak predstoji noć u kojoj će biti svega. Samo ne nje. Samo ne prekopotrebnog mira.
Opet neka samoća, neko nedostajanje. Otpio je gutljaj rozea, na trenutak pobio i utišao demone.
Vreme je da krene dalje.
Нема коментара:
Постави коментар