Iz moje sveske. Sviđa mi se ovo, pa sam rešio da bude i ovde.
4. januar. Kako ljubav sjebe čoveka.
Prvi put da pišem u ovoj 2015. u moju svesku. Pisao jesam, ali samo na računaru. Sveska mi je toliko bliska, i oprosti ako sam te zapsotavio.
Eh, eto je ta Nova godina. Ta 2015. biće gora od ove prošle. Kako je počela želim brzo da se završi. Notorno opijaje cela 3 dana. Cigarete, piće, pesme, stihovi, muzika i lutanja. Skoro da nisam ni jeo.
Puno sam razmišljao, o svemu. Pevušio za sebe, posmatrao grad. Uživao sam u svom tom haosu, i lošem stanju. Ne znam zbog čega sam se ponovo zatvorio u sebe i pustio da se ponovo borim sa sobom i svojim demonima.
Nisam mnogo mislio o drugima, ali jesam o njoj. Iako sam joj odavno rekao zbogom, i više je nema u mojoj oklini, sinoć sam mrtav pijan, u potpunoj tišini u svoja četiri zida, rekao 'Mala, srećna ti Nova godina'.
I pored svega, ja i dalje ne mogu da izbacim zelene oči iz glave. Sada, kao dai h ponovo vidim, i kao da ne mogu da prestanem da ih gledam. Vidim to nasmejano lice, sa prelepim očima, i oko nas se svet ruši i sve nestaje.
Na razdaljini od jednog zagrljaja stajala je ona. Sa tim očima. I sve je pucalo, treslo se, gorelo, nestajalo!
Mi smo bili tu, u zagrljaju.
O čemu bih pisao da ne pišem o ljubavi, i svim dobrim i lošim stvarima koje vuče sa sobom?
4. januar. Kako ljubav sjebe čoveka.
Prvi put da pišem u ovoj 2015. u moju svesku. Pisao jesam, ali samo na računaru. Sveska mi je toliko bliska, i oprosti ako sam te zapsotavio.
Eh, eto je ta Nova godina. Ta 2015. biće gora od ove prošle. Kako je počela želim brzo da se završi. Notorno opijaje cela 3 dana. Cigarete, piće, pesme, stihovi, muzika i lutanja. Skoro da nisam ni jeo.
Puno sam razmišljao, o svemu. Pevušio za sebe, posmatrao grad. Uživao sam u svom tom haosu, i lošem stanju. Ne znam zbog čega sam se ponovo zatvorio u sebe i pustio da se ponovo borim sa sobom i svojim demonima.
Nisam mnogo mislio o drugima, ali jesam o njoj. Iako sam joj odavno rekao zbogom, i više je nema u mojoj oklini, sinoć sam mrtav pijan, u potpunoj tišini u svoja četiri zida, rekao 'Mala, srećna ti Nova godina'.
I pored svega, ja i dalje ne mogu da izbacim zelene oči iz glave. Sada, kao dai h ponovo vidim, i kao da ne mogu da prestanem da ih gledam. Vidim to nasmejano lice, sa prelepim očima, i oko nas se svet ruši i sve nestaje.
Na razdaljini od jednog zagrljaja stajala je ona. Sa tim očima. I sve je pucalo, treslo se, gorelo, nestajalo!
Mi smo bili tu, u zagrljaju.
O čemu bih pisao da ne pišem o ljubavi, i svim dobrim i lošim stvarima koje vuče sa sobom?
Нема коментара:
Постави коментар