Pesma o sitnoj kiši i lutalici.

Sitna kiša i ja,
Ispijasmo i ovaj bokal vina,
Preplavljen uništenim dušama,
propalim ljubavima,
zalutalim emocijama,
Sitna kiša i ja,
patimo zajedno i ovu noć,
od sumraka do svitanja,
Sitna kiša i ja,
i ovu noć šaljemo milijardu misli ka njoj,
Sitna kiša i ja, i ovu noć
provodimo čitajući poeziju, ispijajući vino,
gušeći se u emocijama, koje su odavno,
odavno mrtve,
Sitna kiša i ja,
zajedno više nemamo smisla,
Sitna kiša i ja,
i ovaj Mesec, i Zvezde, i mokre ulice,
Sitna kiša i ja,
opet ostadosmo sami,
Osećao sam se kao svaka kapljica,
koja je pala na pod,
Umirao sam te večere, svaki put,
Umirali smo, sitna kiša i ja.