Stara priča. Slava rokenrolu. Neki moj bunt

Posmatram današnje vreme. Imam samo 19 godina. Još nisam ni video ni čuo ni osetio svet. A neke stvari mi se već gade. Okruženi smo lošim stvarima. Oko nas su samo đubre,neukus,šund i laž. I toliko su jaki da već godinama truju,već dovoljno isprane i uništene mozgove ovih ljudi. Postali smo ljušture. Više ne postojimo. Više ne živimo. Ovde vlada potpuni haos. A na nama,na nama preostaje da napravimo još veći! Da se oslobodimo. Gde je kultura nestala? Gde su nestali bioskopi,pozorišta? Svi grcaju u dugovima,dok horde neukusnih i odrvatnih figura plasiranih sa kanala poput pinka. Koji plasiraju otrov! Gde je nestala sva dobra muzika koju smo imali? Imali smo strašan rokenrol,imali smo vrhunski rep! Sada te ljude niko neće da prati. Nemaju izdavače! Nemaju uzdavače koji su se alavo okrenuli ka novcu! Koji su nekada izdavali prostore i studije za svirku velikim bendovima sa naše rok scene. Neke stvari moramo da promenimo,nešto mora da se pokrene ovde ! Ovde više ništa ne postoji,ne postojim ja,ne postojite vi! Postoji samo HAOS.

 U meni se krije jedan plamen,jedna moć. Koju ne možeš da otkriješ i koji ne može da se aktivira kad to poželiš. Taj plamen reaguje samo na rokenrol. I samo rokenrol može da ga kontroliše! I ništa ne očekujem,samo se nadam, Puna su nebesa gledaju na nas,neko traži slavu,neko moli za spas. A mi ,mi se borimo za spas. Jer, Rokenrol je večan,dok su mu njegova deca verna! Borimo se da budemo ono što jesmo,a ne budemo neko drugi!