Pun Mesec.

Noćas je pun Mesec,
Vedro je.
Prelepo je. Noćas opet nema spavanja.
Uživaću. Idem posle van mog naselja.
U jedan napušteni deo. Okružen šumom.
Tišina. Noć je još lepša tamo.
Pričaću sa Mesecom, namigivaću zvezdama, ispijaću neko piće, pušiću cigarete.
Sve u tišini. Samo Mesec, tuga, zvezde i ja.
Stvoriće se ona prijatna tišina.
Tišina koja govori sve. I koja je sve samo nije tiha, i ne ćuti.
Opet ćeš mi nesvesno slati signale preko zvezda.
Opet ću se svesno smešiti, nadati i misliti o tebi.
Ti ne možeš da me pustiš.
Rešio sam da noćas otvorim viski.
Mesec i ja ćemo da pijemo viski.
Pričaću mu o tebi. Iako je već dosta slušao o tebi.
Saslušaće opet. Znam.
Verujem mu. I noćas je pun, i zato ću noćas ja njemu da pravim društvo.
Noćas ću da ponovo bdim,
Čitaću poeziju, patiću, smejaću se, pustiću sve.
Mesec i ja pravimo sedeljku.
I niko drugi nije pozvan.