Hladno veče. Nedelja i piće.

Noćas sam sedeo napolju.
Bilo je jezivo hladno.
Imao sam pljuge i piće.
Bilo je fino.
Mogao bih to da ponovim.
Nije mi smetalo što se mrznem.
Sedeo sam na klupi pod vedrim nebom.
Noćas sam bio ljut na ceo svet.
Samo se nisam ljutio na zvezde i na piće.
Pomalo me je nervirao i dim cigarete.
Ništa u tom trenutku ne bih menjao.
Sem količine pića koju sam imao.
Bilo ga je premalo.
Za zaborav, za smrt, za demone.
Za sve.
Premalo pića. Voleo sam piće.
Mada je mnogima smetalo.
Mene je baš bilo briga.
Ako ikad ne budem imao potrebu za tim, prestaću.
A do tada, ja iznova pravim neki novi svet, živim u ludilu, i gledam svet ovim očima.
Nekako je lepši, podnošljiviji.