Bez čopora

Danima ležim u stanu

Ograničenog kretanja.

Ograničenog življenja.

Bolovi su odavno prestali.

Ali vezan okovima za sedenje

Za mirovanje me je gušilo.

Unosilo nemir.

Nisam mogao da šetam koliko sam hteo.

Nisam mogao da izađem i razbistrim glavu

Kako umem i volim.

Nisam mogao ni da jebem

Ni da odem na piće.

Nisam okusio alkohol 2 meseca.

Teško sam odlazio i na kafu

U lokal koji mi je ispred zgrade.

Danas sam zapalio cigaru,

Iako su mi strogo zabranili duvan,

Jer su mi pluća preslaba.

Jer rade na 65% kapaciteta,

Jer mi je organizam preumoran bebo.

Osećam se bedno.

Oslabljeno i neupotrebljivo.

Vežu me lancima za sobu,

Ne mogu ni da urlam kako treba.

Osećam se poraženo

Ali biće da ste vi odneli Pirovu pobedu,

Jer sam svoje demone pokopao

Duboko u zemlju,

I samo čekam da previjem rane,

I da se poput vuka dignem iz mrtvih

I ponovo vrebam.

Bez čopora.

Solo, kao i uvek,

U pohod na svet bebo.