Trip u 2000.

Jutros sam se probudio
Sa onim osećajem,
Kojeg se setim,...
Ne tako često ali setim se,
I izvuče mi osmeh na lice.
Probudio sam se u 2000.
Bilo je skoro leto,
I znao sam da bombi više nema,
Znao sam da je danas nedelja
I da na pinku puštaju Terminatora 2.
I bilo je dobro.
Bio sam mali i bolestan,
Sa upalom pluća,
Ali boleo me kurac,
U 2 sata je dolazio Terminator 2.

Ipak,
Kako zo obično biva,
Probudio me je smrad alkohola,
Zvuk bušilice,
Fena za kosu.
Zvuk 2017.
Mojih skoro 23,
I mojih skoro 1000 suocidnih misli,
Koje su bile nilada gore,
I to tako biva svakog leta
Jer me leto podseća na svašta,
Volim lezo,
Miris Beograda,
Miris parfema od kakve dobre vile
Plave, crvene, branon
Ili neke druge boje kose,
Volim par divnih damskih nogu videti
Kako probija stvarnost i ulice
Mog grada!
Dtamski koraci i Beograd
Vade me u leto,
Jer me leto podseća na usamljenost i tada jače pijem,
Teram sebe na patnju
Glupim snovima
Sećanjima
Ma uvek se nešto nađe bejbi!.
Leti se setim da volim jesan
Jer park je uvek pust i tada na miru
Mogu da se glasno smejemi bez problema pijem
Čalk i pevam na ovim klupama,
Jrr krpz park prolaze
Šetači lerova, oni koji moraju
I ja koji to volim.
Nije 2000.
Nije dan koji je bio dobar,
Ali sprema se kiša,
Napali su nas tamni oblaci,
U parku nema nikoga,
Sem onih koji moraju,
Sem šetača pasa
Sem mene
i ždrepca.