Svetski prvak

Sad ću da krstarim gradom,
Brojim uličbe svetiljke,
Nosim naočari za sunce
I kad prođe ponoć,
Brojaću ispijena piva,
Po kafanama,
Parkovima ,
Ulicama ispunjenim tamom,
Brojaću kola koja prolaze
Bulevarom,
Gledaću satima Maretovu crkvu,
Smejaću se uličnim psima,
Koji će lajati na mene,
I mahati repovima,
Mahaću studentkinjama
Koje će polaziti
U noćni provod,
Ne shvatajući da
Je provod po kaldrmi ovog grada,
Zatražiću pljugu od čuvara
Na Kalemegdanu,
Posmatraću Novi Beograd,
Kako sija kao dijamant,
Setiću se zvezda,
I valjaću se po travi
Glesajući u iste!
Smejaću se naglas
I pevaću mnogo dobre pesme,
Iako ne umem pevati,
Iako ne znam ceo tekst,
Dočekaću nova svitanja,
I biće mi krivo,
Jer došao je kraj,
Jednom dobrom zezanju,
Opet smo Beograd i ja,
Bili glavna tačka.
I jebeš to,
Ovo je magičan grad,
I ove noći su česte,
Kriju ih kaldrme,
Ćoškovi,
Kafane,
Žene sumnjivih morala,
Od koje možeš fasovati triper.
A, kad malo bolje razmislim,
Ja sam svetski prvak u lutanju,
A i boli me kurac.