Ni aplauz

Ceo dan sam ležao
Krevet je 
Jedina stvar koja mi je trebala
Bolelo me je sve
Tresao sam se od mučnine
I umora
Bolela su me muda
Kao da ih je neko gazio satima
Nisam znao šta mi je
Niti od čega je
Naslućivao sam
Već nekoliko dana,
Možda i nedelju čak
Bežao sam od sebe
Od nečitanja,
Nagomilanih knjiga na mom stolu
Od pisanja
Od izbacivanja
Nagomilanih reči u sebi
Nikada pre ovako nije bilo
Nepisanje nikada nije ovako teško palo
Smogao sam snage da nešto pojedem
Obučem se i skoknem do radnje
Kupio sam bocu vina
I pustio da ždrepčeva krv
Natopi moj organizam
Seo sam da žvrljam
I pisao sam svašta
Nebuloze
Nepovezane misli
Baš onako
Mahnito
Kako su letele i premotavale
Filmove i događaje u meni.
Ništa nisam sačuvao
Papiri su se razleteli po vetru
I po smeću
I onda vrtoglavica je
Dobila drugu dimenziju
Onu koju dobro poznajem
I sve se činilo
Kao da ima dobar kraj
Dok nisam osetio mrava
Kako vršlja po mojim preponama
Jebem ti mater spodobo mala
Vrištao sam
A zaljubljeni
Naduvani
I svi ostali klinci
Okrenuli su se ka
Ovoj klupi
I gledali čoveka koji skida pantalone
I vadi mrava iz svojih jaja
Jebem ti
Neslavan završetak je
Imao ovaj dan
Nikada nisam voleo nedelju
I samo što pomislih
Barem mi ona nije na pameti
Skontam šta sam uradio
I kad sam već ispao čudak,
Pružio sam ekipama iz Parka bis,
Odjebi od mene bejbi!
Prolomilo se.
Jebeš ga, ni aplauz nisam dobio