u drugim gradovima

Sanjao sam da te ljubim u Barseloni,
Nasmejanu, u mom naručju,
tako nežnu, skrivenu
iza ovih snažnih ruku.
Smejala si se kiši,
od koje su se svi
sklanjali, sem nas.
Barselona je cvetala u proleće,
ti si blistala osmehom,
i upravo je ovaj grad, za nijansu,
postao još lepši no što stvarno jeste,
imao je tvoj osmeh,
imao je par dobrih pesama o tebi,
koje sam napisao,
posmatrajući tvoj ples i hod
po ovim magičnim ulicama,
koje, siguran sam,
ne bi bile tako magične
da ti ni koračala po njima,
povremeno hvatavši moj pogled,
pogled jednog prokletnika,
koji je poslednje nade,
da se spasi od ovog sveta,
položio u ljubav.
Ljubav je, kao što znate,
najmoćnije oružje na svetu.

Istopila se barselona,
ti i ja na njenim ulicama,
neke lepše pesme o tvojim nedrima
i koracima.
o tvom osmehu i sjaju u očima,
koje sam uvek obožavao da gledam.
Razbijene iluzije
u stotinu komadića,
još jedan san,
razbijen poput stakla.
Još jedno jutro
još jedno šamaranje realnosti,
još jedan mamurluk.
prva cigareta
propraćena povraćanjem.
Dobro jutro, Beograde.
Daleko smo od Barselone.
Daleko stari moj.