let iznad beograda

Sedeo sam u mračnoj sobi,
krijući se od ljudi i Sunca,
zahvaljivao sam se bogovima
na ovom rozeu i ventilatoru.
Kakva glupost, znam,
ali ono što me je spaslo
ovog pakla, koji se peo
iz utrobe zemlje,
pokušaavajući da nas
spali, istopi i sjebe.
Plivali smo u očajanju,
sada plivamo i u znoju.
Poželeo sam da skoknem
do Beogradskog jezera,
ali me je roze vezao
za sebe
za pod.
Osećao sam blagu vrtoglavicu
i glavobolju.
Trebalo mi je još par pića do sna,
i trebalo mi je to Beogradsko jezero,
sa svim tim mladim telima
i svom tom vodom,
samo nisam imao volje, love
ni dovoljno pića.
Odleteo vih sada,
kada bi mi dali to.
Ovako ostaju krila,
i let iznad Beograda,
koji će tada spavati,
barem će se praviti da spava
Baš kao i ja.