Prvi Decembar.

Dočekao sam noćas prvi Decembar.
Sam.
Imao sam posete tuge i samoće.
Smrt još nije došla.
Očigledno ne želi da dođe po mene.
Bio sam trezan.
I nije bilo podnošljivo.
Sanjao sam svoju smrt.
Nisam video ljude kako plaču, jecaju ili slično.
Video sam moju majku kako je tužna.
Probudio sam se sa gorčinom.
Gorak ukus. Baš.
U snu sam recitovao prvu pesmu.
Posle sam je zapisao.
Nije loša. Nisam joj dao ime po tematici koju ima.
Nazvao sam je 'Prva pesma', što i jeste.
I napisana je Prvog Decembra.
Hladan je ovaj prvi Decembar.
I prazan. Ništa doneo nije.
Loša noć. Baš loša.
Tako mi treba piće. Dosta pića.
Voleo bih da napišem još pesama.
Još dosta pesama.
Opet sam se probudio. Iako to nisam tražio.
Jebiga. Ne očekujem od Decembra da bude dobar.
Manje ću se razočarati.
Jebiga.