Kišna subota. Moj grad i ja.

Sinoć sam išao u grad.
Želeo sam da vidim ulice mog grada.
Kišne ulice.
Da, padala je kiša. Ne volim kišu.
Moj grad nije bio pust.
Lep je moj grad.
Želeo sam da vidim kakve su svetiljke.
Okićen je, ali ih još nisu uključili.
Malo je reći da sam se razočarao.
Nije mi se svidela ova subota.
Suviše je bila tužna.
A ja nisam znao kako da je razveselim.
Nisam umeo.
Valjda jer ni sam nisam veseo.
Očajnički mi je trebalo piće
I razgovor.
Ceo dan sam ćutao.
Više mi je muka od poruka i dopisivanja.
Slušao sam muziku šetajući kroz moj grad.
Ne nije bio napušten. Ali nije bio ni tužan.
Nije bio usamljen. Ja jesam.
Ali nisam bio tužan.
Nekako, bio sam isključen.
Odsečen od svih osećanja.
Bio sam prazan.
Bili smo samo moj grad i ja i ova dosadna kiša.
Očajnički nam je trebalo piće. I razgovor.
Prokleto smo ćutali.
Moj grad i ja.