Moj nemir i ja.

Vremenom smo postali najboji prijatelji. Ja sam znao kako on diše,on je znao kako ja dišem . Razumeli smo se,nešto nas je povezivalo. On ne zna kako ja izgledam,ja ne znam kako on izgleda,ali to ne predstavlja nikakvu prepreku našem prijateljstvu. Ta nevidljiva nit koja nas je povezivala,godinama je postajala sve jača i jača. To je učinilo da ja ne postojim bez njega,da on ne postoji bez mene. Nešto nas veže.

Sav taj nemir je uspeo da u meni pronađe jednu stvar. Mir. Nemirom sam prizvao svoj mir. To je kao kada bi zapalio veliku vatru,i ako bi pala velika kiša ,ti možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu,ako si je samo zato zapalio. Može se reći da sam ja u sebi uvek gajio taj nemir,da bih konačno pronašao mir.

A to učiniti je velika stvar. Onda možeš za sebe da  kažeš da vladaš jednim univerzumom koji je vrlo sličan našem. Kao da gledaš stvari svet iz ogledala. Onda sebe možeš da nazoveš Duhom. Onda si Živi Duh, Duh koji hoda. Onda imaš moć da vćadaš svojim umom,a da čitaš druge. Čitaš ljude,posmatrajući njihove pokrete,oči,njihovo ponašanje. Ovo možeš smatrati darom ili manom,svejedno je. Kada naučiš da ga koristiš razmišljačeš drugačije. Činićeš mnoge stvari drugačije.

Nauči da upravljaš mislima i umom. Kada savladaš to,savladao si suštinu života. Ne boj se,nisi poludeo,samo si vođen ogromnom rekom misli.

Iako ponekad ostaneš sam sa sobom,i pričaš. Dugo pričaš ,ono što misliš. Sve,svaku misao,svaku reč.Ne boj se ,to je korisna stvar. Iako se možda nećeš sećati tog dijaloga. Nećeš se sećati sopstvenih reči,to  je jer si ih od srca rekao samome sebi,a u sebe moraš imati dovoljno poverenja da bih to učinio. Jednom izgovorene reči samome sebi,biće zaboravljene i nikada više se više neće spomenuti. To toga nisi sada svestan.

Ali bićeš. U životu postoje mnoge kapi,koje će preliti čašu ili koje nikada neće biti dovoljne da je napune. A ti ćeš imati i prvu i poslednju kap. Tvoji sati ne smeju biti tuđi!