Pijan sam.
Uživam u svojoj patnji. U sivilu koje stvaram, u alkoholu. Palim jos jednu cigaretu. Nema te u dimu, po prvi put ja te ne želim.
Znam da te volim, znam da ti to nikada neću reći. Ni ne želim da to saznaš, nikad. Ovako je bolje .
Ja ću ponovo stvoriti svoj mali svet, mali ali opet doboljno veliki da kroz njega proleti milion misli. Danas ću se smejati sa drugom, ljubiti je. Sledeće veče ću se opijati i ponovo, po ko zna koji put, priznati sebi da te volim. Ispričaću samo za sebe, poneku pesmu o tebi. I ta pesma nikada, ali nikada neće videti svetlost dana. Nikada neće biti živa. Kao što nije bila ni naša ljubav.
Ta pesma nikada neće dobiti priliku. Ostaće samo priiče. Najlepše priče koje sam pisao o tebi, iako ih nikada nećeš pročitati, ja oseća, ja osećam da ti to razumeš… Da TI to osećaš.
Ali ti nikada neću reći. Ćutaću, patiću, navikao sam na to. A ti, ti ćeš uvek biti tu negde.
Čestitam, dobila si jedan pasus u mom životu. U priči, jednoj priči koja predsstavlja moj život.
Iako naša ljubav nije ni planula.
Нема коментара:
Постави коментар