Spaljene granice, blokade i barikade

Zapalio sam granice
Svog ludila,
Svojih snova,...
I svoje stvarnosti.
Sada je sve iskrviljeno,
Onakoo kako treba da bude,
I više znam da li spavam
Ili krstarim gradom.
I menjam svoja imena,
I svoje likove
Na svakih sat vremena.
I dobro je kad se izgubim
I kada ne znam ko sam,
Još manje gde sam,
Da li u krevetu,
Kod moje kurve,
Ili u baru,
Na iskidanoj stolici.

Spalio sam granicu
I pustuo demone da prave sranja.
Spalio sam granicu
I počeo uživati u igri.
Spalio sam tugu,
Bes,
Očaj,
Nesigurnost,
I počeo da uživam u igri,
Dolazim k sebi više puta
U toku noći,
Dok gasim pljugu na zid terase
Ili povraćam u klonji.

Dolazim iz više svetova,
Pišajući ba javnim mestima,
Dolazim oslobođen
Blokade
I straha.
Dolazim sa bocama piva,
Kurvama,
Njihovim poljupcima i parfemima.
Dolazim da jebem mater blokadi
Svom strahu koji me pokrene
Da iz sve snahe popizdim
I urlam kao besan
Po Miljakovačkoj šumi.

Dolazimo
Čajkovski i ja
Uz brutalna svitanja
Uz koja svršavam.
Jebi se!