Uskoro će Nova godina.
Period koji sam obožavao u detinjstvu.
Sada mi se ne sviđa. Gadi mi se, šta više.
Samo se gomilaju loše godine.
Broj je sve veći.
Godine sve gore, bez ideje, bez nade.
Bez svetla na kraju tunela.
Zašto bih se radovao?
Prestao sam da očekujem, da se nadam i da verujem,
Previše puta sam se zajebao.
I više ne želim.
Mrzećeš me što ti ne verujem.
Mrzećeš me što nisam iskren i što ćutim.
Ali više ne želim da me čitaš kao knjigu.
Žao mi je ako te to povređuje.
Ali ja svoju dušu ipak čuvam za sebe.
Barem ovo što je ostalo od nje.
Ovo malo što sam skupio, nakon što su je izgazili.
Ipak ću ovo nešto ljudsko, ono stvarno, što imam u sebi, sačuvati.
Neki misle da sam loš. Da sam lud.
Neka ih.
Ja nisam deo njihovog sveta, i drago mi je.
Taj izmišljen srećni svet, mi se ne sviđa uopšte.
Ja imam svoj svet, svoje ludilo, i ono je potpuno drugačije od vas.
Imam tugu, imam patnju, ponekad i sreću. Ponekad teret oko vrata.
Drago mi je što sam drugačiji.
To što me nazivaš ludim, samo govori o zakržljalosti tvog mozga.
Dobro je, nisam deo mase.
Ja sam lud samo za sebe.
Ponovo mamurluk, kafa, opet neka patnja.
Podnošljivo je.
Još jedan moj prosečan dan.
Нема коментара:
Постави коментар