Praznina. Nedostajanje. Magla.

Jutros sam se rano probudio.
Napolju je skoro bio mrak.
Magla neka, dan je tek počeo da se budi.
Sedeo sam par minuta u tišini i gledao u prazno.
Posegnuo sam za cigaretama. Kutija je bila prazna.
Nekako sam se i ja osećao kao ta kutija. Prazno.
Morao sam da izađem iz stana.
Nešto me je gušilo. Napolju je bilo lepo.
Dugo sam šetao vlažnim ulicama. Pušio sam cigarete.
Izgubio sam se u dimu i u magli.
Već sam ti rekao, koliko volim maglu.
Ta praznina prerastala je u nedostajanje, u potrebu.
Izgubio sam deo sebe.
Trebala mi je ona. Danas napušta grad.
To me je užasavalo.
Trebali su mi oni naši momenti tišine, u zagrljaju.
Naši momenti. Trebalo mi je to.
Trebala mi je ona.
Još jedna cigareta. vraćam se kući.
Magla je otišla, nemam više gde da se sakrijem.
Nema više tišine.
Ne mogu više da mislim o njoj.
Treba mi.