Čisto da znaš, ja jesam u mraku, ali od toga da me je on pobedio.
Sve ovo što radim je zbog mraka. Borim se s njim da me ne pojede.
Pišem, da ne pojede me mrak. Inače bio bih još jedan u nizu.
Reći će, predao se. Spustio je gard. Bacio je papir i olovku, samo je tiho umro.
I nastavio da živi život roba. Život koji danas u suštini ceo jebeni svet živi.
Životima tih jadnih ljudi upravlja novac, lažna vera, lažni ideali, politika.
To su sve jebene gluposti. Poenta života je da sačuvaš dušu, i da te ona vodi kroz pakao na zemlji!
Ne verujem u vaše bogove, valute, ideale, obećanja. U ta vaša jebena sranja.
Vas je pojeo vaš mrak! Vaš mrak koji se sami stvorili! Naučeni da drugi misle umesto vas.
Nemate stavove svoje. Verujete tuđim!
Tu smo slučni, ja imam jedan stav, a to je da me boli kurac!
U moja četiri zida u mojoj glavi postoji taj haos, i ništa više.
U šta verujem? Verujem da je lakše pijan svariti sva vaša sranja.
Verujem u svoju dušu, iako je kučka rastrzana, da me vodi kroz sav taj pakao na zemlji!
Da me vodi kroz sav taj haos u mojoj glavi! Verujem joj! I samo jebeno idem srcem.
Srce me vodi svuda, makar glavom išao kroz zid do kraja života!
Uvek kad sam pijan ja sam nasmejan, makar patio najjače do sad!
Moje pesma i moje priče su moja duša, jedna velika otvorena knjiga!
E vidiš tako se ja borim protiv tog mraka!
Na neki svoj jebeni način, ali se borim! Neću da budem kopija! Deo serijske proizvodnje.
Makar me osudio ceo svet, ja sam svoj. Takav ću i ostati. Makar me rastrgli na hiljadu delova.
Makar mi spalili sve priče.
Moj svet, moje ludilo, moje jebeno mišljene, moju jebenu ideju vi nikada nećete moći da uništite!
I ja jesam u tom jebenom mraku! Ali daleko da me je on pojeo, ja se borim sa njim!
Jebiga, ponekad pokleknem, ponekad on poklekne.
Dok još vidim poentu, i dok me još srce vodi, dok još mogu da pišem i da kažem ono što stvarno mislim, postojaću i boriću se sa mrakom.
Sve ovo što radim je zbog mraka. Borim se s njim da me ne pojede.
Pišem, da ne pojede me mrak. Inače bio bih još jedan u nizu.
Reći će, predao se. Spustio je gard. Bacio je papir i olovku, samo je tiho umro.
I nastavio da živi život roba. Život koji danas u suštini ceo jebeni svet živi.
Životima tih jadnih ljudi upravlja novac, lažna vera, lažni ideali, politika.
To su sve jebene gluposti. Poenta života je da sačuvaš dušu, i da te ona vodi kroz pakao na zemlji!
Ne verujem u vaše bogove, valute, ideale, obećanja. U ta vaša jebena sranja.
Vas je pojeo vaš mrak! Vaš mrak koji se sami stvorili! Naučeni da drugi misle umesto vas.
Nemate stavove svoje. Verujete tuđim!
Tu smo slučni, ja imam jedan stav, a to je da me boli kurac!
U moja četiri zida u mojoj glavi postoji taj haos, i ništa više.
U šta verujem? Verujem da je lakše pijan svariti sva vaša sranja.
Verujem u svoju dušu, iako je kučka rastrzana, da me vodi kroz sav taj pakao na zemlji!
Da me vodi kroz sav taj haos u mojoj glavi! Verujem joj! I samo jebeno idem srcem.
Srce me vodi svuda, makar glavom išao kroz zid do kraja života!
Uvek kad sam pijan ja sam nasmejan, makar patio najjače do sad!
Moje pesma i moje priče su moja duša, jedna velika otvorena knjiga!
E vidiš tako se ja borim protiv tog mraka!
Na neki svoj jebeni način, ali se borim! Neću da budem kopija! Deo serijske proizvodnje.
Makar me osudio ceo svet, ja sam svoj. Takav ću i ostati. Makar me rastrgli na hiljadu delova.
Makar mi spalili sve priče.
Moj svet, moje ludilo, moje jebeno mišljene, moju jebenu ideju vi nikada nećete moći da uništite!
I ja jesam u tom jebenom mraku! Ali daleko da me je on pojeo, ja se borim sa njim!
Jebiga, ponekad pokleknem, ponekad on poklekne.
Dok još vidim poentu, i dok me još srce vodi, dok još mogu da pišem i da kažem ono što stvarno mislim, postojaću i boriću se sa mrakom.
Нема коментара:
Постави коментар