stršljen

1. Sanjao sam
   Kako me jure 3 stršljena,
   Prvi je bio žuto zeleni,...
   Drugi žuto crni,
   A trećeg se ne sećam,
   Jer me je ubio,
   Zaleteo se jako,
   Probio je grudni koš,
   I direktno ubio budalu.
   Sveže mrtvo telo,
   Sedelo je u mojoj stolici,
   Koja se već dobro klimala,
   Ispod tih 115 kila,
   Stršljen je obavio zadatak,
   Ubio me je u snu,
   Tamo gde sam zaspao
   Na javi.
   Bol me je probudio
   Nešto pre šest,
   Drhtao sam od straha,
   Skeptično izašao na terasu,
   Sumnjajući da me kakav
   Zajebani stršljen čeka.
   Grad se budi
   I ova oktobarska jutra
   Jebeno su ledena,
   Ali sviđa mi se ovo jutro,
   Pogotovo što nema stršljena na vidiku,
   I što još uvek osećam ukus piva,
   I što mi se opet pričinjava
   Da mirišim na tebe.
   Smešno mi je i to,
   Što mi tvoj miris uopšte ne smeta,
   I što palim poslednju cigaru,
   I paklicu bacam u kantu,
   Šutirajući trojku poput
   Đorđeviđa onomad.
   Iako serem kako sam prestao
   Da pušim
   I pijem.
   Minuti uživanja i nekog
   Neobjašnjivog spokojstva
   I zadovoljnog smeha,
   Nešto pre pola 7,
   Prekinuo je budilnk.
   Jebem i tebi mater,
   Spuštam roletne
   I vraćam se u san,
   Bez stršljena, nadao sam se.
   Nek me dan još malo sačeka.