Krvarim na ulicama
Rakovice i Voždovca,
Sam sa sobom,
Sam za sebe,
Cirkam i soliram,...
Napišem dva tri stiha,
Za moju bejbe,
Za moj grad,
I moje probleme.
Nisam dugo plakao,
A to mi treba,
Plakao sam za pticama,
Izgubljenim utakmicama,
I na nekim rastancima,
Kao malo dete,
Sada mi je to smešno
I bezveze.
Hodam kao grubijan,
A ne znam šta ću od sebe.
Imam svoju himnu,
Zove se ptica plava,
Koju je naškrabao
Matori prdonja
Iz jebenog el eja.
Imam i ja svoju pticu,
Neke druge boje,
Negde se dobro uštekala,
I sada me jebe.
Hoće da izađe,
Kao neki fol,
Ali ja joj ne dam jer
Znam da ovde ima gorih
Stvari,
Od gvozdenog kaveza
U kome je.
Izvini ptico jebiga,
Nije tvoje vreme,
Da napraviš krug,
Prvi i poslednji,
Ali biće,
Javiću ti kada,
Samo strpi se sad malo.
Još nije moj red.
Još nije tvoj red.
Još nisam dovoljno puta
Pogledao kazablanku
I vrištao Play it Sam!