demoni koji nikada ne spavaju

Utorak, kiša i suicidne misli.
Sve je isto samo se menja vreme,
i menjaju se dani.
Prokletstvo.
Dan kao i svaki drugi,
jutro usrano kao i svako drugo,
sva sreća, voleo sam jutra, kakva god bila,
popodne za zaborav.
Ali nije mi išlo.
Nisam uspevao ništa da zaboravim.
Sve se vraćalo, sa namerom da me ubije,
sećanja, priče, snovi, želje, žudnje, tuge,
odjebite bre od mene,
dan kao i svaki drugi,
suicidne misli kao da su sve to samo udaljavale,
bio sam još mekaniji, još plašljiviji,
još poročniji.
Ali sam se čvrsto držao
Tuđe žene su bile tu,
ali kao da sam bio sam,
bile su moje na par sati,
ipak su one zaista bile nečije,
ja sam imao samo tamna četiri zida,
i demone koji nikad ne spavaju