cigare i zvezde

Pre neko veče padala je kiša,
Demoni mi nisu dali mira,
Ni sna.
Izašao sam napolje,
bez ideje i ikakve namere.
Kiša je bila sitna,
i bila je dobar saputnik.
Šetao sam ulicama mog naselja,
Kao da sam tražio nešto.
Zastao sam u jednoj
bilo je pokvareno ulično svetlo,
i činilo se kao da tama i ulica
noćas plešu, plešu tango.
Pridružio sam se tom njihovom nastupu,
samo kao posmatrač.
Zapalio sam jednu cigaretu
i odlučio da ne smetam.
A u tami sam našao odogovor.
Tražio sam te noći nešto, da.
Tražio sam njene oči.
Da, sada su već retke te noći
i te doze požude.
Ali kada se desi, desi se jako,
i bučno.
Oko mene je tišina,
A moja ima najglasniji krik.
I u meni je nevreme.
Jako i bučno.
Sunce izlazi, ulica i tama se rastaju,
Ja krećem svojim putem.
Šou je gotov.