Opet dva stranca. Po koja reč u tišini.

- A da li je cena pisanja biti nesrećan?

- Da.-rekla je.

- U tome ima poente. zašto bi neko čitao o nekom liku koji srećan? Koji ima savršen posao, ženu, troje dece. Ženu tuca tri puta nedeljno, stan u centru grada kuću na moru, brvnaru na planini. Gde je tu poenta? Akcija? Gde je strast? Gde je bol? Previše je veštački. Jebeno savršeno i jebeno veštački. Previše je jednolično. Nema dušu. To je srž ispisanih redova.