Neki moj rat.

Protiv celog sveta sam ratovao svim svojim snagama. I pobeđivao sam.
Ali ona, ona je mogla jednim pogledom da me razoruža. 
Pa me potuče do kolena. 
I tako svaki put.
Vodio sam taj neki rat. Uvek je pobeđivala.
Voleo sam to.
Ubijala me je svaki put. 
Gledao sam na to sa osmehom.
I kada bih se udaljio od nje, znala je kako rani.
Znala je da sam i dalje osetljiv.
Makar bio udaljen na hiljade kilometara, jedna poruka.
Jedan poziv.
Mogli bi da sruše ceo svet.
Ceo moj svet, moje ludilo.
I uvek bih se vraćao. Uvek bih pobedio tu udaljenost. 
Tu imaginarnu udaljenost.
Uvek sam joj dolazio pred noge da me dokrajči.
Uvek je bolelo. 
Bila je greška kojoj sam se vraćao.
Kojoj sam se nadao.
Uzalud nadao i uzalud verovao.
Toga sam svestan.
Ali, prijatelji moji, vi ne znate.
Ne shvatate.
Kakvo je uživanje, umirati sto puta zbog ljubavi.