Opet Novembar, i neka pisma.

Noćas sam uradio nešto lepo. Napisao sam dva pisma.
Od Stranca, Strancu.
Jedno pismo govori o mojoj klupi, zvezdama, željama i piću.
A druga, o stepenicama. Stepenicama koja liče na one stepenice gde sam nju ljubio.
Bilo je strašno hladno.
Ali bilo je lepo. Hladna Novembarska noć.
Kako volim Novembar. Predivan je.
Juče sam pio. Dosta pio.
Ali nisam patio, mnogo.
Čeznuo sam za njom i snegom.
Bilo bi divno da pada sneg.
Veoma divno.
Volim sneg, i zimu!
Prijaju mi. Zima, sneg sada i Novembar.
Drago mi je da sam pobegao od onog Oktobra.
Da, znaš da sam prestao da ga volim.
Loše stvari je donosio.
I ja, ništa nisam mogao da uradim povodom toga, sam bio poražen.
Ali Novembar, on će biti bolji. Trudiću se.
Slaću pisma. Piću. Čitaću. Voleću, možda.
Pokušavaću, hoću, želim. Volim to. Pokušaj.
Jednom mora da uspe jebote!
Uskoro je vreme za san.
Valjda ću uspeti da sanjam nešto lepše.
Nadam se da sam oterao sve demone iz snova.
A ti, znam da me ne čuješ, ali probar samo probaj da mi uđeš u snove,
i videćeš šta će biti!
Da, ljubiću te ponovo...